Kao začetnik ideje skautizma u svetu smatra se kanađanin Ernest Tompson Siton koji je još 1902. godine osnovao grupu dečaka tabornika sa zadatkom da se vaspitaju učeći život u prirodi i na principima dobrovoljnosti i samodiscipline. Tako je i začeta organizacija koja se nazvala "woodcroft". Osnivač skautizma u svetu je Englez generalmajor Robert Baden Pauel (1857-1941) (vidi sliku). On je u englesko-burskom ratu za vreme opsade tvrđave 1899. godine koristio dećake za odgovorne zadatke. Posle povratka iz ovog rata u Engleskoj 1907 stvara organizaciju skauta. Tri godine kasnije, ova organizacija imala je 123 000 članova. Umro je 1941. godine i sahranjen je u Nyeri, Kenija, a na nadgrobnoj ploči je ispisano "Robret Baden Pauel, šef skauta sveta". Prvi skautski međunarodni tabor održan je 1920. godine u Olimpiji u Londonu, a prva međunarodna konferencija o skautizmu održana je 1922. u Parizu i od tada je skautizam postao svetski pokret.

Prva izvidnička organizacija kod nas formirana 1911. u okviru saveza trezvene mladeži, koja je tada bila jedina organizacija u Jugoslaviji a osnivač je bio Miloš Đ. Popović (1876-1954) (vidi sliku). Posle I Svetskog rata i stvaranja Jugoslavije organizacija je jedno vreme radila u sastavu sokolske organizacije a od 1921. osniva se samostalni savez izvidnika i planinki Srbije. Posle II Svetskog rata prva inicijativa za obnavljanje saveza samostalnih izvidnika i planinki Srbije javila se 1944. a prvi sastanak održan je 21.XI 1944. Prvi vodnički tečaj u Srbiji održan je od 19-27.I 1952. u Pionirskom gradu u Beogradu na kojem je učestvovalo 70 omladinaca sa teritorije Srbije. Prva šumska škola saveza izvidnika Srbije održana je od 12.VII do 5.VIII 1952. na Kopaoniku. Prvo orijentaciono takmičenje izvidnika u Srbiji održano je 14.V 1959. na Avali.

U Novoj Gorici 2. aprila 1988. doneta je odluka da se pristupi razgovorima o članstvu u WOSM 1990. godine usledila je prva poseta SIJ-a od strane Jurja Gorskog Juna 1991. i januara 1992. godine delegacija SIJ-a otišla je na razgovor u Ženevu U periodu između 1992. i 1994. zbog rata je bio usporen postupak Maja 1994. održan je seminar za balkanske organizacije u Atini, na kome je i SIJ imao predstavnike U junu i decembru 1994. Jugoslaviju je posetio Dominik Benar, kada je i održan višenamenski seminar u Sutomoru Januara 1995. obavljeni su u Ženevi finalni razgovori o Statutu, Rej Saunders nas je posetio februara 1995.godine. 7. i 8. aprila 1995. na sednici u Ženevi Svetski komitet nas je predložio za prijem. Posle mnogobrojnih susreta i razgovora sve je ocenjeno kao dogovoreno, a u Ženevi je pored ostalog Žak Morejon istakao: "Na prijem čeka 40 zemalja. Nama nije cilj da primimo jednu zemlju više, nego baš Jugoslaviju.”